Frojd

Frojd

Frojd

Ako ste čuli za neko značajno ime iz oblasti psihologije, sigurno je Frojd u pitanju! Nije ni čudo ako je tako, jer jeste otac psihoanalize i jedno od najznačajnijih imena u psihologiji.

Nesvesno

Frojd je svoje teorije započeo na istraživanju nesvesnog, zbog Brojera. Međutim, on nije bio prvi kome je to palo na pamet. Mnogi filozofi pre njega su postavili slične zaključke, a Frojd ih je samo razradio i pokušao da dokaže u praksi. Frojdova praksa bile su aristokratske žene 19. veka pa je zato pod znakom pitanja mogu li se neki zaključi generalizovati na sve ljude tada, kao i sada.

Prva njegova teorija koja objašnjava dinamiku ličnosti NESVESNO-PREDSVESNO- SVESNO. Možda ste već negde videli čuvenu santu leda!


Naravno, svesno Frojda nije zanimalo skoro uopšte, pa ga je samo definisao kao iskustva kojih se možemo setiti bilo kada, npr. Šta smo jeli.
Ako se desi nešto što je po nas traumatično, putem mehanizama odbrane, mi taj sadrzaj potiskujemo i on odlazi u nesvesno.

Predsvesno je deo izmedju svesnog i nesvesnog, znači nešto što nije toliko banalno kao ono što je u svesnom (šta radim, šta jedem…), ali opet nije ni traumatično i možemo se tih sadrzaja setiti ako se pomučimo.
Aktivni sadržaji iz nesvesnog pokušavaju da se probiju u svesno konstantno, ali je predsvesno upravo to koje ih „gura“ nazad. Uz razgovor i analizu, sadržaji mogu preći u svesno, i čim to urade, čovek se oslobađa neurotskih simptoma. To je osnova psihoanalitičke terapije.

Id, ego, superego

Verovatno ste čuli za delove ličnosti, makar vam je poznat termin Ego, i možda ste čuli za Super-ego. Osim ova dva dela, postoji i deo koji je nazvan Id.
U nesvesnom delu ličnosti nalazi se ID, a EGO I SUPEREGO – u nesvesnom, u predsvesnom i u svesnom. *(Neki autori tumače da je i superego gotovo potpuno nesvestan, i da jedino Ego treba tumačiti kao svestan, dok drugi smatraju da ne treba zanemariti ni svestan deo superega)

Id

Id je biološki deo.
Osnovni princip: princip zadovoljstva.
Osnovni procesi: refleksi. Id ne zna za ograničenja, samo želi da se zadovolji odmah. Ovaj deo pošto je u nesvesnom ni nema kontakt sa realnošću, on želi seks, vodu, hranu… Na primer, nalazite se na sastanku, ali vam se jako spava! Zapravo, potreba za snom, dolazi iz Ida. Ili recimo, na sastanku ste, ali osećate glad. Uslovno rečeno, Id kaže: Hej, gladan sam, baš me briga što si na sastanku. Uslovno rečeno, mogli bismo ga predstaviti kao đavolka na ramenu.

Super ego – Socijalni deo.
Pomislićete da je super ego sigurno nešto super!

To su norme ponašanja koje uglavnom usvajamo putem identifikacije sa roditeljima ili sa značajnim figurama iz detinjstva. Problem je što super ego isto nije realan, on želi da nas napravi savršenima, što je nemoguće. Jednostavnije rečeno, on „mrzi“ Id i želi da potpuno spreči impulse iz Id-a. Dakle, ako ste recimo perfekcionista, previše savesni, previše odgovorni, najverovatnije imate jak super ego. Super ego se sastoji od dva dela: savesti (moralne norme) I ego ideala (ciljevi koje pokušavamo ostvariti).

Strogi zahtevi

Dete prilikom odrastanja usvaja pravila svojih roditelja I onda oseća veliku krivicu ako nije u stanju da ih ostvari. Da li je to baš super? Pa i nije, zato što čovek nekad jednostavno ne može da ispuni stroge zahteve koji dolaze iz Super ega: Moram da budem jako moralan čovek, moram da budem lep, moram da budem najbolji u školi, moram da budem najbolji na poslu, moram da budem najvredniji, moram da ustanem u 5… Super ego je kao onaj anđelak na ramenu koji vidite u filmovima.

Ego- je deo koji je zavisan od prethodna dva.


Freud ga naziva “slugom dva gospodara”. Zašto? Ego prima želje i jednog i drugog. Pokušava da ih zadovolji oboje. Ego je zapravo ono sto mi jesmo, nešto između morala i bioloških potreba.

Prema Frojdovom shvatanju, ličnost je složen energetski sistem u kojem deluju zajedno ili se sukoboljavaju nagonske nesvesne sile, kojima se suprostavljaju svesne i nesvesne kontrasile, odnosno težnje i zahtevi ida i superega. Za razumevanje, predviđanje i menjanje (psihoterapiju) psihičkog života i ponašanja individue, neophodno je pre svega poznavanje glavnih dinamičkih pokretačkih snaga.
Da li vam je tekst pomogao da osvestite ova tri dela svoje ličnosti po Frojdu? A da li možete kod sebe da prepoznate misli koje dolaze iz Super ega, a koje iz Ida? Pomislite li nekad: Ovo govorim kao moja majka!

Kristina Karanović

Psiholog

Related Posts

No Comments

Leave a Comment

Your email address will not be published.