Mem

Mem

Mem

Mem se javlja u slučaju kulturne evolucije, umesto gena  kao umnoživača i depozita informacija. To su jedinice kulturne imitacije koje su analogne genima. Ovo što ste videli na slici, to je jedan primer.

Pojam “mem”  je skraćenica od grčke reči  mimeme.  Mim na engleskom. Prvi put je pominje i teorijski razrađuje Ričard Dokins u svom delu  Sebični gen. Kaže Dokins kako mem parazitira, i širi se kao virus u glavama ljudi.

Evo ga još jedan. To je mem čuvenog Chanel 5 parfema. Da, ali šta je Chanel, šta je BMW? Gde postoji brend? Gde postoji mem? U glavama ljudi, odnosno u ljudskoj svesti.

Memi su elementi kulture koji se prenose negenetskim putem. Odnosno, putem imitacije. Teorija mema počiva na činjenici postojanja veoma jednostavnog mehanizma. To je mehanizam kompeticije između mema u cilju prodiranja u um čoveka i dalje replikacije. Cilj je širenje putem imitacije.

To su jedinice za prenos ideja, simbola. Prenose se putem raznih vidova interakcije: govora, pisanja, gestova. Putevi kojim se oni prenose  svode se pod pojam imitacije.

Kako smatra Suzan Blekmur ljudska svest se takođe može posmatrati kao proizvod kompeticije mema u našem umu. Uspešnost nekog mema će prvenstveno  zavisiti od psihološke privlačnosti tog mema. Atmosfera, prašina, svemir, Coca Cola, starke, Chanel, Ferari, BMW… Sve stvari i fenomeni koji postoje u svetu kojih možete da se setite.

Kristina Karanović

Psiholog

Related Posts

No Comments

Leave a Comment

Your email address will not be published.